Evropska štampa je svojevremeno pisala kako je Belocrkvanski karneval posle Kanskog, Venecijanskog i karnevala u Monte Karlu najpoznatiji u Evropi.
Prema zapisima do kojih je uspeo da dođe istoričar Bele Crkve Živan Ištvanić, prvi karneval u našoj varošici održan je još 1828. godine po uzoru na karneval u Kelnu, što ne čudi ako se uzme u obzir da su Belu Crkvu osnovali nemački doseljenici 1717.godine, i da su oni, naravno, želeli da ovde imaju ono što su čuli da se organizuje u njihovoj postojbini.

Prvo karnevalsko udruženje osnovano je 1910.godine, a činile su ga zanatlije koje su želele da karneval bude narodni po uzoru na fašing zabave, za razliku od tadašnjih balova pod maskama koji su predstavljali zatvorene građanske zabave. Ubrzo su osnovane i karnevalske novine, iz brojnih novinskih članaka iz 19. veka može se saznati puno o karnevalu u Beloj Crkvi, a zajednički imenitelj bili su šarenilo, muzika, igra , pevanje, veselje i ljubav - takvoj manifestaciji je priznaćete, teško bilo odoleti, pa nije ni čudo da su belocrkvani karneval sa prekidima zbog tužnih perioda ratovanja, sačuvali do danas. Polovinom prošlog veka karneval je premešten u letnji period i nazvan „Karneval cveća“, a prošle godine je odbor za organizaciju ove manifestacije doneo odluku da se vrati izvorno ime “Belocrkvanski karneval“. Sa starim, ili sa novim imenom karnevala, ova varošica je uvek bila sinonim za karnevalske svečanosti u našoj zemlji i to će i ostati.

Bela Crkva nije poznata samo po karnevalima već i po baroknim fasadama, kibic fensterima, cvetnim dvorištima. Otvorene kapije omogućavaju pogled na prelepa dvorišta sa cvetnim rundelama, možete uživati u odličnoj rakiji i vinu, kvalitetnom voću i prelepim jezerima. Gostoljubivi domaćini će vam na svakom koraku omogućiti da uživate u čarima karnevalskih svečanosti i turističkoj sezoni u varošici okruženoj planinskom rekom Nerom, Dunavom i ćudljivom rekom Karaš sa najlepšim gatom u Vojvodini.